TEKST
Dobra stara pesma Kuće male krečene u belo svojoj publici Snežana Đurišić predstavila je 1996. godine. Njeni obožavaoci bili su oduševljeni ovom numerom, što pokazuje činjenica da je ova pesma prenošena sa generacija na generaciju i sigurna sam da će živeti večno.
Žena slobodno mogu reči, najmoćnijeg glasa, na našem estradnom nebu prozvana je kraljicom narodne muzike, te je ne sumnjivo da će i ovu numeru iznela na jednistven i suptilan način, kako to samo ona ume. Ovaj tekst sam po sebi prepun je naboja emocija i nostalgičnosti ka rodnom kraju.
Vole je i starija i mlađa publika, bez obzira na to odakle smo ili koje smo vere. Pesma se odnosi na samo srce Srbije, na Šumadiju, a spaja sve narode i različitosti. Prisetimo se njenih reči.
Tekst pesme Kuće male krečene u belo
Kuće male krečene u belo
takvo nam je nekad bilo selo
a odžaci zadimljeni, krivi
takva slika još u meni živi.
Gunj i jelek, kajiš i opanci
to su stari šumadijski znaci
vezen prsluk, kike preko grudi
takva nam je Šumadija, ljudi.
U selu je jedno brdo malo
sa koga se na igranke zvalo
još se sećam igranki i prela
Šumadijo, uvek si nam vesela.
No comments yet