TEKST
Decembra 1984. godine grupa Bijelo dugme poklonila je svojoj publici numeru Jer kad ostariš. Jedan za drugim vozovi polako prolaze, samo ova pesma neće proći nikada, jer je večna, prelepa, emotivna i čarobna. Pravi zvuk, lepa melodija i još lepši tekst ovu numeru učinili su besmrtnom.
Ova pesma ispratila je mnoge generacije, neki su uz njene zvuke odrasli, a neki tek upoznaju njenu čaroliju. Ona na prvo slušanje osvaja srca publike, jer je fascinantno koliko ljubavi, čežnje i tuge može stati u samo pet minuta.
Neponovljiva, jedna jedina, mnogi ovu numeru svrstavaju u najbolje izvedbe ove legendarne grupe. Ona dira direktno u srce, navodi na ljubav, na sećanja. U narednim redovima skriven je njen divan tekst koji će vas vratiti u neka lepša i bolja vremena, kada su stvarana prava i večna muzička remek dela.
Tekst pesme Jer kad ostariš
Jer kad ostariš
niko ne kuca na tvoja vrata
ni potok s’ ribama od srebra
ni mlado ždrijebe, vlažna oka
ni jabuka u cvatu, niko.
Samo ja kad ostariš
kao oblak u tvojoj kafi
doći ću u grombi kaputu
i čuću kad ti se moje ime omakne
i krene, polako, sama od sebe
posljednja suza za mene.
Refren
Jedan za drugim
vozovi polako prolaze
kao i obično
stavićeš kacune u prozore
čini mi se da, mjesec ramazana počinje
pomalo je tužno, kada ostariš.
No comments yet