TEKST
Stara narodna pesma Polomio vetar grane koju izvodi Marinko Rokvić, još uvek u publici budi osećaj nostalgije. Ta neka davna bolja vremena nikada se nažalost neće vratiti, ali zato će se to doba uvek oživljavati kroz ovakve numere koje traju decenijama.
Svojevremeno u bivšoj Jugoslaviji ovo je bila jedna od najpopularnijih narodnih numera, a i dan danas je veoma draga, pogotovu tom delu publike koji je ostao veran nekim ranijim vremenima. Marinko je i tekst i melodiju izneo na najbolji mogući način koji prosto navodi čoveka na sevdah.
Publika zaista voli i traži ovu pesmu i posle toliko godina. Osmesi na licu starije publike govore upravo o tim nekim dalekim sećanjima koje im vraćaju stihovi ove stare pesme. Hajde da se prisetimo te čari koju kriju reči ovog malog remek dela.
Tekst pesme Polomio vetar grane
Polomio vetar grane
još lane
drage nema, sreće nema
moj jablane.
Ko to muti bistru vodu
hej more
kome s dragom zavadio
moj izvore.
Sada rekom suze teku
protiču
i sa njom i moji snovi
hej otiću
Ko to sruši most na reci
hej jada
više neću njime preći
hej nikada.
Ko mi uze milo moje
jedino
uspomenom još se tešim
eh sudbino.
Ko jabuku moju uzbra
prošenu
ko livadu pogazi mi
nekošenu.
No comments yet