TEKST
Dosta nas je odraslo na pesmama Beogradskog sindikata i hvala im na tome. Grupa Beogradski sindikat sačinjena je od obrazovnih i zabavnih ljudi koji tačno znaju svoj cilj i odlično rade svoj posao. Oni se uglavnom, kao i u pesmi Balada disidenta osvrću na opšte stanje kod nas i u našem društvu.
Veoma bitna stavka je razumeti i shvatiti suštinu njihovih pesama, jer većina voli pesme misleći da trebaju tako da žive i da ova grupa to podržava. Naprotiv, njihove pesme upućuju kritike takvom načinu života.
Balada disidenta je pesma koja govori o čoveku koji je odbačen od strane našeg društva. On je na mukama i žali za starim Beogradom, onim kakav je nekad bio. Međutim s obzirom da je Beograd u ovoj pesmi samo metafora neko će suštinu shvatiti kao žalom za svim izgubljenim šansama u životu, a neko kao žal za gradom kakav je nekad bio.
Tekst pesme Balada disidenta
Refren 2x
Da li se secaš
kako bilo nam je pre
posle svega šta sad ostalo je
moj Beograde
Secam se davno
još u Zlatnom bokalu
prvi put sam video mikrofon
staj’o na astalu
U hladu starog kestena
gde je moja draga nestala
ja urez’o sam ime
bacio prve rime
Ja sam odrast’o na pesmama
gradskih boema
i pričama alasa
kojih danas više nema
Kalio se s’ najboljima
po zadimljenim birtijama
udvarao se damama
kockao sa lihvarima
Nekad kući srećan
nekad sve izgubio
nekad ženu grlio
nekad kaldrmu ljubio
I nisam sebi sudio
gde god bi’ se probudio
bol je bio isti
s’ njim sam se udružio
Zato sećanja sam skupljao
k’o ožiljke da podsete
da nije uvek bilo samo
hladno i sivo
Da krv crvena k’o vino
bojila je noći
kroz odraze uasi
to su bile tvoje oči
A ja sam morao da odem
fijaker me je čekao
Beograde, zbogom
mnoge ti stvari nisam rekao
Refren 2x
Da li se secaš
kako bilo nam je pre
posle svega šta sad ostalo je
moj Beograde
Zaboravi me draga
zaboravi da te volim
nastavi da ziviš
možda više ne postojim
Grlim sećanja u mraku
dok ih luca svece boji
da ne mislim na krike
što čuju se niz hodnik
Dok borim se sa ranama
sanjam da opijam se
vinom, rakijom i tamburama
starom violinom
I pocepanim glasovima
tužnom pesmom cigana
dimom
i polomljenim čašama
S’ boemima mojim
se nadvikujem za stolom
gadjam pesmama, recitujem
otimam za slovom
Zbog samo jednog stiha
moj život sad je gotov
pustinja u srcu
dok kroz prozor gledam otok
Sanjam da mirišem tvoj parfem
dok se privijaš uz mene
suze mi poteku
kao kiše u jesen
Ej, ne svani pusta zoro
pusti me da čeznem
nikad ne svani
dok u meni ima pesme
A ja sam morao da odem
jer nekome sam smetao
Beograde, zbogom
ovo ti jos nisam rekao
Refren 2x
Danas rane viđe bole
nego zuce iza škole
nego zvuci one strofe
kad sam morao da odem
A sad sam opet ovde
al’ sve nam se izgubilo
posekli su kesten
gde sam nekad tebe ljubio
Ne mirišu lipe
nema stare violine
nema ciganina sedog
da za moju tugu brine
Moj Beograde
izgubio sam korene
džabe nosim ordenje
kad niko me ne poznaje
Pa zvezdu Crnog Đorđa
dadoh sad za bokal grožđa
šta ce meni ona
kad ja nemam bilo koga
Samo nespokoj i bol
moji najbolji drugovi
u kafani lomim čaše
dok mi duša ne iskrvari
Balada disidenta
jedna tužna Srpska pesma
nekim buducim kafanama
za bolja vremena
Neka zastane u grlu
kad je neko drugi peva
sve je isto u mom kraju
samo mene više nema
Jer, ja sam morao da odem
takav nikom nisam trebao
Beograde, zbogom
pamti dobro šta sam rekao.
Refren 2x
No comments yet